Prava potrošača
- Potrošač ima pravo da se predomisli i odustane od kupovine u roku od 14 dana od dana kada mu je roba isporučena. Potrošač ovo pravo iskorišćava tako što popunjava i šalje trgovcu obrazac i odustanak od ugovora, kao i dostavljenu robu, i to čini o sopstvenom trošku (čl. 28. i 35. Zakona);
- Ukoliko se na kupljenom proizvodu pojavi nedostatak, proizvod ne funkcioniše, pokvari se itd., potrošač ima pravo da reklamira kupljenu robu, u roku od dve godine od dana kada mu je roba isporučena, i to po osnovu zakonske odgovornosti prodavca za saobraznost prodate robe. Ukoliko je za kupljeni proizvod dobio garanciju, potrošač ima pravo da robu reklamira u toku trajanja garantnog roka, npr. garancija na proizvod tri godine (član 56. Zakona);
- Potrošač ima pravo da raskine ugovor ukoliko mu trgovac ne isporuči robu u ugovorenom roku, a potrošač je obavestio trgovca da je isporuka na određeni dan od suštinskog značaja za njega (na primer, potrošač naruči haljinu za predstojeću svečanost, koja je tačno određenog datuma, ali trgovac kasni sa dogovorenom isporukom). U slučaju raskida ugovora, trgovac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana raskida ugovora vrati potrošaču sav plaćeni iznos po osnovu ugovora (član 48. Zakona).
– Pravo potrošača da odustane od ugovora na daljinu –
Potrošač ima pravo da se predomisli i odustane od kupovine u roku od 14 dana, bez navođenja razloga.
Pravo na odustanak od ugovora na daljinu propisano je Zakonom.
Potrošač odustaje od kupovine tako što upućuje izjavu o odustanku trgovcu, koju može dati na propisanom obrascu za odustanak ili na drugi nedvosmislen način (potrošač sastavi izjavu samostalno).
Obrazac za odustanak propisan je Pravilnikom o obliku i sadržini obrasca za odustanak od ugovora na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija.
Važno je istaći da je Zakonom propisana obaveza trgovca da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti o pravu na odustanak i postupku ostvarivanja ovog prava. Dakle, ova informacija mora biti jasno istaknuta na sajtu trgovca, tj. u internet prodavnici i to tako da potrošaču bude dostupna pre nego što se odluči da robu naruči. Nepoštovanje ove obaveze je prekršajno sankcionisano.
Ukoliko potrošač svoje pravo iskoristi i odustane od kupovine, smatra se da ugovor nije ni zaključen. Međutim, u tom slučaju potrošač ima obavezu da vrati/pošalje robu nazad trgovcu o svom trošku, a trgovac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od potrošača.
Ukazujemo da se kod ugovora o prodaji robe preko interneta, shodno članu 29. Zakona, rok od 14 dana računa od trenutka kada roba dospe u državinu potrošača, odnosno trećeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik. Dakle, prvi dan roka je dan nakon što je potrošač primio robu.
Obradićemo ovu temu na sledećem praktičnom primeru:
- Na internet portalu je poručena veš mašina. Porudžbina je otkazana zbog iznenadnog odlaska poručioca u inostranstvo. Roba nije plaćena i nije preuzeta. Prodavac ne uvažava mail otkaza, poziva se na to da je roba poručena od distributera, da je plaćena zajedno sa troškovima, i da sada ne može da izvrši povraćaj robe distributeru kao i povraćaj novca. Takođe navodi i da će angažovati advokatsku kancelariju kako bi naplatio robu, odnosno štetu.
Postavlja se pitanje da li prodavac ima pravo da zahteva od poručioca da robu primi i da plati cenu?
U konkretnom slučaju, potrošač je naručio robu preko interneta, ali mu roba još uvek nije isporučena, niti je potrošač izvršio plaćanje trgovcu. Bez obzira na činjenicu što još uvek nije robu primio, potrošaču se ne može uskratiti pravo da od kupovine odustane.
Dakle, konkretni potrošač treba da uputi izjavu trgovcu da odustaje od kupovine, navodeći da od kupovine odustaje u skladu sa članom 28. Zakona. Naime, odustajanje od kupovine pre isporuke robe je jednostavnije i efikasnije za obe ugovorne strane: za potrošača jer nema obavezu da robu šalje natrag trgovcu, a za trgovca jer nema obavezu da vrši povraćaj primljenog novca.
Takođe, ukoliko u konkretnom slučaju trgovac nije predugovorno obavestio potrošača o pravu na predomišljanje od kupovine, potrošač može uputiti trgovcu i obaveštenje o tome da je trgovac prekršio obavezu predugovornog informisanja potrošača o pravu na odustanak od kupovine, da je Zakonom predviđena prekršajna kazna za nepoštovanje te obaveze, kao i da će potrošač uputiti prijavu protiv trgovca nadležnoj tržišnoj inspekciji koja ima ovlašćenja da u konkretnom slučaju postupa. Potrošač se može pozvati na sledeće članove Zakona:
Članom 156. stav 1. tačka 4) Zakona je propisano da nadležni inspektor u vršenju nadzora ispituje da li trgovac obaveštava potrošače u skladu sa članom 27. ovog Zakona;
Član 160. stav 1. tačka 15) Zakona je propisana novčana kazna u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice ako ne obaveštava potrošača pre zaključenja ugovora na daljinu o podacima iz člana 27. ovog Zakona. Za preduzetnika je propisana novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara.
Primena domaćeg ili stranog prava kod internet kupovine
Kada srpski potrošač kupuje preko interneta robu/uslugu od domaćeg trgovca, zaštićen je odredbama:
- Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 62/2014 i 6/2016 – dr. zakon),
- Zakona o trgovini,
- Zakona o elektronskoj trgovini,
- Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i
- drugim relevantnim zakonima.
Potrošač ostvaruje svoja prava u skladu sa navedenim propisima, a u slučaju njihove povrede od strane trgovca, obraća se nadležnim inspekcijskim organima, udruženjima potrošača ili zaštitu svojih prava ostvaruje pred nadležnim sudom u Srbiji.
Odredbe pomenutih zakona obavezuju domaće, ali ne i strane trgovce, što potvrđuje i član 4. Zakona o elektronskoj trgovini, propisujući da je pružalac usluga informacionog društva sa sedištem u Republici Srbiji dužan da postupa i pruža usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona Republike Srbije.
Zakon o elektronskoj trgovini jasno ograničava obavezu poštovanja nacionalnih propisa samo na domaće trgovce koji su registrovani u Republici Srbiji.
Ukoliko se potrošač opredeli da naruči robu sa sajta stranog trgovca čije je sedište na primer u Americi, Kini ili nekoj od zemalja EU, situacija se menja. U tom slučaju zaključuje se ugovor odnosno nastaje privatnopravni odnos sa elementom inostranosti. Ovu situaciju u domaćem pravu predviđa i rešava Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Članom 20. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisano je da se kao merodavno pravo za ugovor o prodaji pokretnih stvari primenjuje pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište prodavca, osim ako nije izabrano merodavno pravo i ako posebne okolnosti slučaja ne upućuju na drugo pravo.
Za ostvarivanje potrošačkog prava, kao i za rešavanje eventualnog spora koji nastane između srpskog potrošača i stranog prodavca, relevantno je pravo zemlje sedišta prodavca (npr. američko, kinesko ili EU pravo), osim ako se ugovorne strane nisu drugačije dogovorile.
Bez obzira na to što strani trgovci nemaju obavezu da primenjuju pozitivno pravo Republike Srbije, važna je činjenica da je srpsko potrošačko pravo u najvećoj meri usaglašeno sa EU potrošačkim zakonodavstvom. Obaveza harmonizovanja nacionalnog zakonodavstva sa EU direktivama i drugim propisima EU važi za sve države članice, kao i za one koje nastoje da to postanu.
Iz evropskih direktiva u srpski Zakon o zaštiti potrošača preuzeti su sledeći instrumenti zaštite:
- odgovornost prodavca za saobraznost robe u trajanju od dve godine od dana kupovine;
- pravo potrošača na opravku, zamenu, sniženje cene ili raskid ugovora zbog nesaobraznosti robe;
- pravo potrošača da se kod internet kupovine u roku od 14 dana predomisli i robu vrati bez obrazloženja;
- dobrovoljnost ugovaranja garancije sa potrošačem;
- obaveza isporuke robe u roku od 30 dana;
- zabrana nepoštene poslovne prakse;
- zabrana nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i sl.
Svi gore pomenuti instrumenti zaštite potrošača koji se primenjuju u zemljama članicama EU obavezuju trgovce čije je sedište u EU. Ovde je važno spomenuti da reklamaciona procedura propisana Zakonom o zaštiti potrošača nije rezultat harmonizacije sa nekom od EU direktiva, već je tvorevina domaćeg zakonodavca.
Strani e-trgovci koji robu prodaju srpskim potrošačima nisu dužni da primenjuju reklamacioni postupak utvrđen Zakonom o zaštiti potrošača.
Dakle, u zemljama članicama EU na snazi je potrošačko pravo koje se u većoj ili manjoj meri podudara sa srpskim pravom, u zavisnosti od toga da li je konkretna EU direktiva maksimalne harmonizacije, što znači da se ona u celosti implementira u nacionalni zakon država članica ili direktiva minimalne harmonizacije koja obavezuje članice u pogledu ciljeva, ali ostavlja slobodu da se konkretna oblast dodatno uredi nacionalnim zakonom.
Potrošač koji naruči robu sa sajta trgovca čije je sedište u EU, uživa zaštitu koju mu obezbeđuje evropsko potrošačko pravo.